Окружни суд у Добоју донио је дана 14.07.2023. године пресуду којом је оптужена М.Б. из О. оглашен кривом за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став 1.  Кривичног закона СФРЈ у вези са чланом 22. истог Закона, па се ОСУЂУЈЕ НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 8 (ОСАМ) ГОДИНА.

/Из записника/

ОПТУЖЕНИ: М.Б. из О. са осталим подацима као у спису предмета  

КРИВ ЈЕ

ШТО ЈЕ:

            кршећи правила  међународног права садржана у одредбама члана 3. став 1 тачка а. и ц. ИВ Женевске конвенције о заштити грађанских лица за вријеме рата од 12. августа 1949. године и одредби члана 13. став 2 у вези са чланом 4. став 1 и 2 тачке а. и ц. Допунског протокола ИИ уз Женевске конвенције од 12. августа 1949. године о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба од 08. јуна 1977. године (Протокол ИИ), за вријеме оружаног сукоба у Босни и Херцеговини, између организованих оружаних снага Војске Републике Српске, с једне стране и Армије Босне и Херцеговине и Хрватског вијећа одбране с друге стране, као припадник 102. бригаде ХВО-а Оџак, у периоду јуни-јули мјесец 1992. године, као саизвршилац заједно са Р. С. који је правоснажно осуђен за исте догађаје и другим НН лицима, свјесно и вољно, противзаконито затварао, застрашивао, мучио и лишио живота два цивилна лица, који нису били наоружани и нису учествовали у непријатељствима, па је тако:

1. у периоду јуни-јули мјесец 1992. године, заједно са Р. С. и другим за сада НН лицима, наоружани пушкама дошли до куће Љ. Р. у мјесту Ј. општина Оџак, везали га и одвели заједно са другим цивилима Љ. П. М. Н. Ђ. Б. и Љ. Р. затворили у гаражу куће М. И. гдје су их застрашивали да ће Љ. Р. и друге затворене цивиле одвести на грудобран, на линију раздвајања, гдје ће бити побијени, те их вријеђали псујући им мајку и Видовдан, а онда их оставили закључане у гаражи, послије чега су се цивили успјели ослободити и побјећи према кукурузима, а у намјери да их лише живота пуцали за њима, али их нису успјели погодити,

2. у јулу мјесецу 1992. године, заједно са Р. С. и другим за сада НН лицима, наоружани пушкама дошли у село Ј. општина Оџак, испред куће Љ. Р. гдје су се налазили Љ. С. и Љ. П. па када је С. почео бјежати, повишеним гласом повикали на њега да стане, а потом у правцу Љ. С. испалили из пушака неколико кратких рафала, погодивши С. који је пао на њиви и на мјесту остао мртав, док су Љ. П. наредили да пође са њима, одвели га стотињак метара до паркираног аутомобила марке ''Рено 4'', псујући му мајку и вријеђајући га, а потом га одвезли у правцу Оџака и увели у шупу власништво Ф. К. везали му руке и ноге жицом, гдје су га тукли и мучили, палили лет лампом по тијелу и лишили живота употребом оштрог предмета, задавши му бројне убодине, а потом га објесили о греду у шупи,

            дакле, за вријеме оружаног сукоба, кршећи правила међународног права, заједно са Р. С. и другим за сада НН лицима, противзаконито затварао, застрашивао, мучио и лишио живота два цивилна лица,

            чиме је као саизвршилац починио кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став 1.  Кривичног закона СФРЈ у вези са чланом 22. истог Закона,

            па га суд примјеном истог законског прописа и  уз примјену чланова  33.  38.  41. став 1.  и  50. став1. КЗ СФРЈ, преузетог закона

О С У Ђ У Ј Е

НА КАЗНУ ЗАТВОРА

У ТРАЈАЊУ ОД  8 (ОСАМ) ГОДИНА

                  На основу члана 50. став 1. Кривичног закона СФРЈ оптуженом се у изречену казну затвора урачунава вријеме проведено у притвору  од  04.11.2022. година па надаље.

                  На основу члана 99. став1. Закона о кривичном поступку Републике Српске оптужени се обавезује да накнади трошкове кривичног поступка у износу од 55,00 КМ и паушалне трошкове у износу од 300,00 КМ,  све у року од 15 дана, рачунајући од дана правоснажности пресуде, под пријетњом принудног извршења.

                  Оштећени Р. Љ. Ч. Љ. и Д. И. се обавезују да имовинскоправни захтјев могу остварити у парничном поступку.

              На основу члана 203. став 1. и 3. и  члана 301. Закона о кривичном поступку Републике Српске, предсједник вијећа 14.07.2023. године доноси 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

            Према оптуженом се продужава притвор након изрицања пресуде по основу из члана 197. став 1. тачка а) Закона о кривичном поступку Републике Српске.

            Притвор по овом рјешењу може трајати до правоснажности пресуде, а најдуже док не протекне вријеме трајања казне изречене у правоснажној пресуди.